Rat u Gradu

str. 80. Prebijanje

    Odlu­čio sam šu­tje­ti. I sam zna­ju­ći da ne­ću pro­go­vo­ri­ti, ofi­cir uze sa sto­la onu pa­li­cu. Sli­či­la je na ko­mad gu­me­ne ci­je­vi za po­li­je­va­nje vrta s ko­žnom omčom na je­dnom kra­ju. Pro­vu­ka­vši ru­ku kroz tu omču, po­če pa­li­com la­ga­no uda­ra­ti po dla­nu slo­bo­dne ru­ke isto­do­bno mi pri­la­ze­ći. Shva­tio sam da ples po­či­nje. Izne­na­dan za­mah i pa­li­ca mi se spus­ti na tje­me. Ni­sam sti­gao po­di­ći ru­ke da se za­šti­tim. Uči­ni­lo mi se da mi je u gla­vi ne­što ek­splo­di­ra­lo a gla­va po­če­la na­ras­ta­ti. Sli­je­de­ći me je uda­rac za­hva­tio po sla­bi­ni i iza­zvao uža­san bol. Ču­čnuo sam po­ku­ša­va­ju­ći is­to­do­bno za­šti­ti­ti dla­no­vi­ma gla­vu a la­kto­vi­ma sla­bi­ne. Udar­ci su plju­šta­li, pres­tao sam ih bro­ja­ti. I u svoj toj mu­ci mi­slio sam ka­ko mom is­tra­ži­te­lju, us­prkos či­zma­ma, no­ge uža­sno za­uda­ra­ju. Go­dina­ma ka­sni­je, smrad ne­či­jih no­gu u auto­bu­su ili vla­ku do­zi­vao mi je u sje­ća­nje one tre­nut­ke. Ko­li­ko sam uda­ra­ca do­bio po gla­vi, le­đi­ma i sla­bi­na­ma, ne mo­gu zna­ti. No si­gur­an sam da me je svom sna­gom uda­rio ne­ko­li­ko de­se­ta­ka pu­ta. Na­po­me­nuo je da on oso­bno ne­ma ni­šta pro­tiv me­ne. “Tu­če me za mo­je do­bro”!

    Kad je ka­no­na­da pres­tala, le­žao sam sav skvrčen na po­du po­no­san što ni­sam ja­ukao. Či­zme, a s nji­ma i onaj ne­opi­si­vi za­dah, uda­lji­še se iz mog vi­do­kru­ga. Ni­sam po­di­zao po­gled. Ma­lo ka­sni­je zvuk otva­ra­nja vra­ta i na­log stra­ža­ra ko­ji je ušao da kre­nem u ćeli­ju. Osje­ćaj­ući sna­žni po­riv na mo­kre­nje, za­mo­lih pra­ti­oca da me pus­ti u za­hod. Do­pus­tio je idu­ći mi za pe­ta­ma. Osje­tio sam ne­la­go­du zbog nje­go­va pri­sus­tva, no po­riv je bio ja­či. Za­hod­ska ško­ljka obo­ji se u crve­no. Shva­tih da mo­krim krv. Si­gur­no po­slje­di­ca uda­ra­ca po sla­bi­na­ma. Ka­sni­je sam od su­pa­tni­ka do­znao da su ona­kve pa­li­ce, s ko­ji­ma sam se još mno­go pu­ta su­sre­tao, stvar­no ko­ma­di gu­me­nog cri­je­va na­pu­nje­ni pi­jes­kom ili si­tnim olo­vnim ku­gli­ca­ma (sa­čmom). Svrha je da na­no­se veli­ku bol ali ne os­ta­vlja­ju vi­dlji­ve tra­go­ve. Uda­ra­či-spe­ci­ja­lis­ti to­čno zna­ju ku­da i ka­ko mo­ra­ju uda­ra­ti. Na­no­se unu­tar­nje ali ne i vanj­ske ozlje­de.

 NASTAVLJA SE